Analiza teških povreda na radu sa smrtnim ishodom ukazuje da se najveći broj nesreća dešava u građevinarstvu. Na gradilištima svake godine u proseku strada 40 ljudi, a 25.000 se povredi. Najčešći uzroci smrtnih povreda na radu su pad sa visine, strujni udar, pokretni delovi mašina, rad u nepropisno obezbeđenim i obeleženim iskopima kao i nepotpuno  sprovođenje mera bezbednosti i zdravlja na radu.

Znakovi opasnosti

Opasnosti i štetnosti

Opasnost i štetnost je svaka situacija, stvar ili aktivnost koja potencijalno može izazvati štetu u vidu povrede ili narušenog zdravlja, štete imovine, narušavanja radne okoline ili kombinacije istih. Opasnosti imaju svoje izvore, uzroke i posledice.

Izvori opasnosti i štetnosti su predmeti, materija i energija ili radni postupci i radno mesto gde se može desiti nezgoda ili ispoljiti štetno dejstvo po zdravlje zaposlenih. Izvori opasnosti se mogu podeliti u mnogo kategorija kao što su:

• Radna oprema (rad sa mašinama, alatima i sl.),
• Radno mesto (loše osvetljenje, neravni podovi i sl.),
• Opasne materije i supstance (prašina, toksična isparenja iI sl.),
• Uslovi okoline (ekstremna vrućina, hladnoća, promaja i sl.),
• Radni postupci (nepravilno rukovanje opremom i sl.).

Uzroc i opasnosti i štetnosti su stanje ili oblici delovanja materijalnih elemenata i energije, način odvijanja radnog procesa i ponašanje čoveka u procesu rada.

Posledice opasnosti i štetnosti su povređivanje ili narušavanje zdravlja zaposlenih, oštećivanje materijalnih sredstava i zagađivanje radne i životne okoline.

Opasnosti i štetnosti koje se javljaju u radnoj okolini i na radnim mestima po svojoj prirodi mogu da budu fizičkog, hemijskog i biološkog porekla, kao i fiziološka i psihološka opterećenja radnika.

Opasnosti deluju u kratkom vremenskom period (vrlo često u deliću sekunde) i izazivaju povrede radnika koje mogu biti i sa fatalnim ishodom. Najčešće opasnosti na radnom mestu jesu:

• Mehaničke opasnosti koje potiču od opreme za rad (rotirajući i pokretni delovi mašina i opreme, slobodno kretanje delova i materijala, različiti tehnološki procesi obrade, sredstva unutrašnjeg transporta i sl.),
• Opasnosti vezane za karakteristike radnog mesta (rad na visini ili dubini, rad u skučenom prostoru, klizavi, zakrčeni i neravni podovi, opasne površine sa kojima radnik dolazi u dodir, fizička nestabilnost radnog mesta i drugo),
• Opasnosti od električne struje (direktan ili indirektan dodir delova električnih instalacija i opreme pod naponom, električni luk, statički elektricitet, udar groma i sl),
• Opasnosti od požara (upotreba materijala i uređaja koji mogu izazvati požar, upotreba otvorenog plamena i rad sa užarenim predmetima u prisustvu zapaljivih materija, nepravilno korišćenje ili neispravne instalacije i sl.).

Znakovi opasnosti i zabrane

Štetnosti deluju u dužem vremenskom period i izazivaju različita profesionalna oboljenja, odnosno, oboljenja u vezi sa radom. Osnovne grupe štetnosti na random mestu jesu:

• štetnosti koje se pojavljuju u proscesu rada (nepovoljni mikroklimatski i klimatski uslovi, loše osvetljenje, fizičko dejstvo buke i vibracija, štetno zračenje, hemijske štetnosti i biološke štetnosti),
• Fizički i psihički napori (ručno prenošenje tereta, nepovoljan položaj tela u radu, stres, monotonija, različiti oblici odgovornosti, rad sa strankama i novcem i sl.),
• Štetnosti vezane za organizuaciju rada (prekovremenni rad, rad noću, rad po smenama, dežurstva, pripravnost za slučaj intervencija),
• Ostale ptetnosti (nasilje na random mestu, rad sa životinjama, rad u blizini vode ili ispod površine vode, povišen ili snižen atmosferski pritisak).

Osnovne grupe preventivnih mera i mera zaštite prema prioritetu u primeni su:

• Eliminisanje opasnosti ili smanjenje rizika kroz rekonstrukciju sredstava za rad, radnog mesta i tehnoloških procesa,
• Zamene opasnog manje opasnim ili bezopasnim, ili izmeštanje radnog mesta van opasne zone,
• Prilagođavanje rada i radnog mesta zaposlenom primenom novih saznanja,
• Korišćenje zaštitnih naprava i drugih kolektivnih sredstava zaštite, znakovi zaštite i sl.,
• Korišćenje sredstava lične zaštite, sprovođenje organizacionih mera zaštite (obuka, informisanje, razvoj bezbednih radnih rutina, znakovi upozorenja, zvučna i svetlosna signalizacija).

                                                                                                                                                        Izvor: Časopis Zaštita u praksi
Februar  2016. Br.258