Pod prometom eksplozivnih materija podrazumeva se nabavka, prodaja i upotreba eksplozivnih materija, smeštaj eksplozivnih materija u magacinima, priručnim skladištima i prodavnicama, kao i prevoz ekplozivnih materija. Eksplozivne materije, prema opasnostima koje mogu da nastanu u njihovom prometu, predstavljaju posebno rizičnu grupu, tako da identifikacija izvora opasnosti, rad na smanjenju rizika i povećanje bezbednosti predstavlja prioritetan zadatak.

Bitnu ulogu u tome predstavljaju i znakovi zaštite kojima je jasno biti obeleženo (ADR znakovi) koje eksplozivne materije se prevoze i koji rizik od njih preti. U sklopu prometa opasnih materija, u ovom delu ćemo se dotaći samo prevoza eksplozivnih materija i najčešće nedostatke koji se javljaju u praksi a koji povećavaju opasnost i rizik, kao i mere da se poveća bezbednost i smanji rizik prilikom prevoza ove vrste materija.

Prevoz eksplozivnih materija

Prevoz ekplozivnih materija spada u posebno rizične poslove i za njega je propisana posebna procedura. Za prevoz opasnih materija potrebno je posebno odobrenje, koje izdaje MUP RS, u kome je naznačeno sve ono što je od posebnog značaja za prevoz takve vrste materija, počev od naziva i adrese pošiljaoca i primaoca, vrste vozila za prevoz sa generalijama, vrste i količine eksplozivne materije, vreme i relaciju prevoza i sl. Takođe, vozila koja prevoze eksplozivne materije moraju biti jasno obeležana propisanim znakovima zaštite kojima se ističu opasne i eksplozivne materije koje se prevoze (ADR znakovi).

ADR znak (opšti znak za obeležavanje opasnih materija)

U određenim slučajevima, zbog povećanja stepena bezbednosti, ovakvi transporti mogu imati i stalnu pratnju. Vozila koja prevoze ovakve materije moraju biti posebno ispitana (ADR certifikat), kao što smo već naveli, posebno obeležena (ADR znakovi) i posebno opremljena. Lica koja prevoze ovakve materije moraju biti posebno obučena (ADR certifikat) i primenjivati sve mere bezbednosti koje su propisane.

Nažalost, kod nas se ove materije prevoze i putevima koji nisu namenjeni za prevoz opasnih materija, kao što su autoputevi kroz gusto naseljena mesta, pa i kroz uži centar velikih gradova, što predstavlja veliku opasnost i veliki rizik. Zato je potrebno što pre izraditi studiju o putevima za prevoz ovih opasnih materija sa ura|enim mestima za zaustavljanje, čime bi se bezbednost znatno povećala. U praksi se javljaju nedostaci prilikom prevoza ekplozivnih materija, što ovaj deo čini posebno složenijim.

Pored navedenog, dešava se da se I sledeće:

• eksplozivne materije prevoze bez odobrenja za prevoz,
• vozila koja prevoze eksplozivne materije nisu posebno ispitana (ADR certifikat),
• vozila nisu pravilno obeležena propisanim znakovima (ADR listice opasnosti),
• lica koja prevoze ekplozivne materije nisu stručno obučena (ADR certifikat),
• vozila ne poseduju propisanu opremu,
• koriste se putevi koji nisu naznačeni u odobrenju za prevoz,
• zaustavljanje se vrši u naseljenim mestima,
• ekplozivne materije se prevoze i kroz uži centar grada,
• utovar i istovar se vrši na mestima koja nisu odobrena,
• istovar se vrši noću bez adekvatnog osvetljenja,
• ne vrši se osiguranje u slučaju pričinjene štete trećem licu,
• eksplozivne materije se prevoze i vozilima koja nisu namenjena za prevoz opasnih materija i sl.